AK BUSHIDO
ISTORIJAT AIKIDOA
Aikido je osnovao veliki ucitelj O-Sensei Morihei Uesiba.
Morihei Ueshiba rodjen je u Tanabeu, 14 Decembra 1883, provincija Kii. Izrazito sitan i malog rasta, već od desete godine se interesuje za borilacke vestine. U njegovoj osamnaestoj godini otac, clan gradske uprave Tanabea, salje ga u Tokijo da bi postao trgovac.
Tu pocinje da uci Kito Ryu Ju Jutsu kod Tokasaburo Tokozawe, ali posle par meseci se razboleo od bolesti beriberi, pa se morao vratiti kuci. Bolest ga je podstakla da preduzme nešto da bi fizički ojačao, pa je počeo prvo da pesaci, a zatim da trci.U to vreme pocinje da uci Yagyu Ryu Ken Jutsu kod Masakatsu Nakajeme, potomka cuvene loze Yagyu.
Kada je poceo Japansko - Ruski rat, mobilisan je i borio se u iscrpljujucim bitkama u Mandzuriji, koje su obilovale, cak i za njegov trenirani organizam, veoma napornim marsevima. Po povratku iz rata bio je stacioniran u Hamaderi, gde nastavlja svoje ucenje kod Nakajeme, gde stice majstorsko zvanje u julu 1908.
Posle demobilizacije vratio se u Tanabe gde kao opstinski lider pomaze Kiyoichi Takedi, majstoru Judoa treci Dan, da pokrene Judo, pa i sam jedno vreme trenira Judo. Međutim zbog posledica rata imao je ceste glavobolje, pa je morao da provede celih pola godine u bolesnickoj postelji.
Posle oporavka, 1910. seli se na Hokaido, gde 1911. upoznaje Sokaku Takedu i pocinje da uci Aiki Jutsu. Majstor Dito Ryu Aiki Ju Jutsu postaje u maju 1916.
Godine 1918, posle oceve smrti, zainteresovao se za Omotokyo religiju koju je propovedao Deguchi, te se seli u Ayabe da bi religiju ucio na izvoru, od samog Deguchija.
Omotokyo religija je propovedala jedinstvo sa prirodom, opstu ljubav, mir, humanost. Bavljenje ovom religijom je u njemu izazvalo jaz između njegove duboko humane licnosti i njegova ljubav prema krajnje nehumano orjentisanim vestinama kojima se bavio. Njegova priroda je tezila skladu, ljubavi, humanosti, konstruktivnom stvaralastvu za opstu dobrobit, a borilacke vestine kao sredstvo ubijanja i sakacenja, bile su usmerene ka neskladu, nehumanosti i destrukciji.
Međutim, on nije zeleo da napusti borilacke vestine i u nadi da ce se naci neko resenje tog licnog konflikta nastavio je u njima da se usavrsava, pa je septembra 1922. stekao zvanje majstora Shinkage Ryu Ju Jutsu, a ucio je i Yari Jutsu. Resenje je doslo iznenada 1925. Jedan mornaricki oficir, profesor macevanja, posetio ga je u nameri da kod njega uci. U toku razgovora je došlo do neslaganja oko neke sitnice, koje je preraslo u ozbiljan sukob. Oficir je uzeo mač i napao ga. Ueshiba je uskladio svoje kretanje i oficir ga je promasio. Za zaustavljanje promasenog udarca potrebna je ogromna snaga, ukoliko je on zadat sa stvarnom namerom da uspe. Posle vise takvih promasaja oficir je potpuno iscrpljen odustao od borbe i seo.
U trenutku kada je video da je pobedio napadaca, a da, ne samo sto ga nije povredio nego ga nije ni dotakao, sta vise nije mu se stvarno ni suprostavio, Ueshiba je shvatio da između njegove prirode i njegovog zivotnog opredeljenja ne mora da postoji suprotnost, jer na pravi nacin koncipirana borilacka vestina moze da bude veoma konstruktivna i humana. Ono sto je uzalud trazio i nije nalazio u raznim religijama (Budizam, Sintoizam, Omotokyo ) i kod raznih majstora borilackih vestina, nasao je u trenutku kada je posle te borbe izasao u bastu.
On u vezi sa tim kaze da je tog trenutka shvatio sledece: Budo (borilačka vestina, borilacki sistem, borilacki put), nije obaranje protivnika svojom snagom, niti je Budo vođenje sveta u propast silom oruzja. Pravi Budo je dozivljaj duha univerzuma, cuvanje mira u svetu, ispravno proizvođenje, cuvanje i kultivisanje svega sto postoji u prirodi. Nakon saznanja o smislu borilacke vestine, Uesibi nije bilo tesko da iz ogromnog fonda tehnika kojima je raspolagao izdvoji one koje se uklapaju u taj smisao, a da na bazi drugih, koje su u svom osnovnom obliku eticki neprihvatljive, stvori nove koje odgovaraju koncepciji.Tako je 1925. Aikido kompletno idejno i tehnicki koncipiran. Jedino je nedostajao adekvatan naziv, koji je usvojen tek 1942.
1927 za novu godinu Ueshiba se sa porodicom seli u Tokyo. Vec pre toga se za njegovu vestinu saznalo u visim drustvenim krugovima, pa mu princ Shimazu omogucava da u njegovom bilijarskom salonu otvori svoj prvi Dojo. Među prvim njegovim ucenicima su se nasle kceri Shimazua, admirala Takeshite i grofa Yamamotoa.
1928 godine s obzirom na sve veci interes za novu vestinu, Ueshiba se seli u veći Dojo. U to vreme pocinje da trenira kod njega i tadasnji studentski Judo sampion Iwo Kashara, a Ueshubu zovu za predavaca na mornarickoj akademiji.1929 godine Ueshiba se ponovo seli u veci Dojo, ali kako i taj vec posle pola godine postaje pretesan, onaj deo clanstva koji je bio uticajan na politickom i finansiskom polju, uspeo je da omoguci izgradnju velikog namenskog Dojo-a.Nakon preseljenja u novoizgrađeni Dojo posetio ga je Jigoro Kano, osnivac Judo-a sa Nagaokom i još nekim članovima Kodokana (centralnog instituta za Judo). Kada je Jigoro Kano video Ueshibu u akciji izjavio je: "To je moj ideal Budoa", a kasnije je rekao: "Voleo bih angazovati Ueshibu za moj Kodokan - Ali on je veliki ucitelj, pa je to nemoguće. Zato bih voleo poslati nekoliko sposobnih ljudi s nase strane da uce kod Ueshibe."
Iako nisu zvanicno upuceni od strane Kodokana, posle toga je kod Ueshibe doslo da trenira vise nosilaca visokih zvanja u Judo - u, a među prvima Nagaoka, Minoru Mochizuki i Jiro Takeda.
1931 godine , novi Dojo dobija naziv Kobukan. U to vreme je Ueshiba vec imao oko 40 ucenika, među kojima je bilo dosta nosilaca visokih zvanja za Judo ili Kendo. Nesto kasnije se ukljucuje i Kenji Tomiki, Tvorac Goshin - jitsu kate u Judo - u i sef Aikido sekcije pri Kodokanu.
1931 godine Ueshiba izdaje knjigu Budo Renshu. Kada je 13.10.1932. Budo Sen Yokai (Asocijacija za unapređenje Budo-a), Ueshuba je izabran za njenog prvog predsednika.
1941 godine poducava na policijskoj Akademiji. Iste godine pozvan je da poducava u Mandzuriji borilacke vestine, a potom postaje savetnik borilackih vestina Shimbuden i Kenkoku univerzitete. Kobukan ostaje centralni Dojo, iako se u međuvremenu otvaraju jos niz Dojo - a, sve do 1941 godine, kada ulaskom Japana u rat prestaje sa radom. Ueshiba sa tim imprijalistickim ratom nije hteo imati nikakve veze pa se povukao na farmu u Iwami (Ibaraki prefektura), koja je danas poznata kao Ibaraki Dojo (Koji je vodio upokojeni Morihiro Saito). Tu nije poducavao nikog osim svojih ranijih ucenika koji su ponekad dolazili na konsultacije.
Posle rata su sve borilacke vestine bile zabranjene u Japanu, ali vec 22.11.1945 godine odrzan je sastanak na kojem je doneta odluka o reorganizovanju Aikido-a. Nova organizacija, koja je pocela sa radom 9.02.1948 godine dobila je naziv AIKIKAI. Do pocetka rada Aikikai-a Ueshiba nije primao ucenike, izuzev Morihira Saitoa, kojeg je na njegovo uporno navaljivanje primio 1946 godine da mu pomaze na farmi i koji je tako uporno vezbao da je u roku od dve godine vec bio nosioc 3 Dan-a.Iste te godine Ueshibin sin Kisshomaru Ueshiba postaje tehnicki direktor Aikikai Federacije.
Najveca i najstarija aikido organizacija je Aikikai hombu, pod vođstvom osnivacevog sina Kisomaru Ueshibe do 1999 godine, a nakon toga unuka Moriteru Ueshibe.
Najpoznatiji instruktori Aikikai organizacije su:
Morihiro Saito, Hirosi Tada, Kazu Ciba, Nobujosi Tamura, Kacuaki Asai, Masatomi Ikeda, Hideki Hosokava, Masatake Fudzita, Soji Nisio, Jasuo Kobajasi, Micugi Saotome, Josiaki Jokota i drugi, a od nejapanaca Kristijan Tisijer, Stiven Sigal, Vilijam Smit i drugi.